Otrovne fraze na poslu: Koristite li i vi ove pasivno-agresivne izraze?
Umesto da direktno izraze svoje frustracije ili potrebe, mnogi zaposleni pribegavaju pasivno-agresivnim komentarima poput: „Ne mogu ni da zamislim da imam vremena za pauzu za ručak“ ili „Kao da već nemam dovoljno posla“. Iako direktnost ponekad može biti neprijatna, ona je ključna za zdravu radnu atmosferu, piše HuffPost.
Pasivno-agresivno ponašanje čini posao manje prijatnim i stvara probleme za sve uključene. Osim toga, radi se o nepristojnom načinu komunikacije. „U svetu bontona, pasivna agresija može na površini delovati pristojno, ali je i dalje nepristojna“, ističe Nik Lejton, stručnjak za bonton. „Iako se može činiti da pomaže u izbegavanju sukoba, često deluje osuđujuće ili neiskreno,“ dodao je.
Korišćenje takvih fraza kod sagovornika može izazvati osećaj da radi nešto pogrešno. „To je izbegavanje konflikta na najvišem nivou“, kaže Hali Kritsas, licencirani savetnik za mentalno zdravlje. Kada niste spremni da se direktno suočite s problemom, dolazi do nesporazuma.
Kako neko može da zna da vam je potrebna pomoć ako to jasno ne kažete? „Mnogo je pristojnije biti direktan“, zaključuje Lejton.
Stručnjaci su izdvojili četiri fraze koje su klasičan primer pasivne agresije na radnom mestu – a velika je verovatnoća da ste i vi koristili bar jednu.
1. „Povodom mog prethodnog mejla...“
„Ova fraza se često tumači kao pasivno-agresivna jer može zvučati iritirano,“ objašnjava Lejton. Osoba koja primi takvu poruku mogla bi je protumačiti kao:
„Hm, da li si uopšte pročitao moj prethodni mejl? Sve sam već objasnio. Obrati pažnju i saberi se!“
Lejton dodaje da se ovakvim izrazima često prebacuje krivica, dok je mnogo delotvornije i pristojnije jednostavno krenuti dalje i rešiti problem. Umesto toga, predlaže da kažete nešto poput:
„Samo se nadovezujem na poruku koju sam poslao prošle nedelje“ ili „Proveravam da li ste imali priliku da pogledate...“
2. „Nisam siguran da li ste videli moju prethodnu poruku“
Još jedna često korišćena pasivno-agresivna fraza na poslu.
„Kada dobijemo poruku poput 'nisam siguran da li ste videli moju prethodnu poruku', osoba može da se oseti prozvano, posramljeno ili bez podrške,“ kaže Kritsas.
To stvara neprijatnu atmosferu i može dovesti do pogrešnog tumačenja tona.
„Da li je pošiljalac zaista bio iziritiran ili je samo želeo na pozitivan način da proveri status? To je štetan deo pasivne agresije – jer ton može biti potpuno pogrešno protumačen,“ dodaje ona.
Kao bolju alternativu, Lejton ponovo predlaže:
„Samo se nadovezujem na poruku koju sam poslao prošle nedelje.“
3. „Samo proveravam...“
Fraza „samo proveravam“ ili „samo se javljam da proverim“ može delovati prijateljski, ali u zavisnosti od konteksta, može zvučati i kao da je pošiljalac iziritiran ili snishodljiv, smatra Kritsas. To je pasivno-agresivan način podsećanja na rok ili potrebu.
Umesto toga, Lejton savetuje konkretniji pristup:
„Proveravam da li ste imali priliku da pogledate...“
4. „Molim savet“
Iako korišćenje reči „molim“ može delovati pristojno, fraza „molim savet“ zapravo može biti pasivno-agresivna, tvrdi Kritsas. Ona bi takvu izjavu shvatila kao znak da je neko već iziritiran.
„To sigurno ne bi bila osoba sa kojom bih želela da razgovaram ili gradim dobar odnos,“ rekla je.
Direktnost je ključ uspešne komunikacije
Pasivno-agresivno ponašanje može frustrirati obe strane – pošiljalac ne dobija ono što mu je potrebno, a primalac je zbunjen značenjem poruke.
„Sav bonton je lokalni... a na većini radnih mesta rade ljudi iz različitih sredina, pa postoji još više razloga da budete jasni kada komunicirate s kolegama,“ kaže Lejton.
Ako želite da budete direktni, ali i pristojni, Kritsas preporučuje tehniku poznatu kao „kompliment sendvič“. Počnite i završite pohvalom, a zahtev ili povratnu informaciju stavite u sredinu. Na primer:
„Odlično radiš na onom velikom izveštaju, ali možeš li, molim te, da pogledaš nacrt koji sam poslao juče? Hvala ti još jednom na trudu ove nedelje – znam da si bio veoma zauzet.“
Tako i dalje jasno prenosite poruku, ali na pozitivan način. Izbegavanje pasivne agresije pomaže vam da zadovoljite svoje potrebe, jasnije komunicirate i gradite bolje odnose sa kolegama. Iako može delovati teško u trenutku, direktnost je dugoročno bolja – i za vas i za vašu karijeru.
(Kurir.rs/Index.hr)
VIDEO: Kako nastavnica prepoznaje problemtičnu decu: